Stručno udruženje za distribuciju prirodnog gasa

+381 (0) 21 480 20 93

+381 (0) 63 565 807

office@sudpg.rs

Objave i vesti AERS i MRE

26.11.2018

Antić: Srbija ima male emisije sa efektom staklene bašte



Srbija ima veoma male emisije sa efektom staklene bašte od 0,13 odsto na globalnom nivou, izjavio je danas ministar rudarstva i enegetike Aleksandar Antić.

On je, na otvaranju naučnog skupa "Energetika i klimatske promene" u SANU, istakao da Srbija nije industrijski razvijena zemlja i da nema veliki uticaj na globalno zagađenje životne sredine.

Naši planovi su ambiciozni i spremni smo da se uključimo u svetske trendove i da budemo deo globalnih aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena", poručio je Antić.

On je kazao da će tranzicija našeg energetskog sistema biti bolna i da mora da košta, ali i da se mora voditi računa o resursima kojima raposlažemo, a koji se pre svega odnose na ugalj.

Ministar je rekao da se u Srbiji trenutno 23 ili 24 odsto električne energije troši iz obnovljivih izvora energije i podsetio na cilj, u skladu sa evropskim integracijama naše zemlje, da dostignemo udeo od 27 odsto u ukupnoj potrošnji energije do 2020. godine.

Nadam se da ćemo se značajno približiti tom cilju, kazao je Antić.

On je podsetio da je EPS u prethodnih nekoliko godina investirao 300 miliona evra u ekološke projekte u termoelektranama i da će biti investirano još 700 do 800 miliona evra.

Radimo danas i novih 1.000 megavata struje, od čega 600 iz obnovljivih izvora energije. Pustili smo skoro 150 megavata iz obnovljivih izvora, pre svega, energije vetra, solara, mini hidroelektrana, biomase i do kraja godine planiramo da pustimo još 200 megavata iz energije vetra", izjavio je ministar rudarstva i energetike.

Antić je takođe naveo, da će do 2019. i 2020. biti “zaokruženo” tih 600 megavata iz obnovljivih izvora energije i poručio da borba protiv klimatskih promena mora da bude snažna, ali dugoročno odgovorna prema energetskim resursima naše zemlje.

Spremni smo da snažno investiramo u energetsku tranziciju, ali to je process, koji mora da bude strateški vođen, bez brzih i jeftinih rešenja", naveo je Antić.

Konstatovao je da energetski bilans različitih energenata koje Srbija koristi nije sjajan, uzimajući u obzir ciljeve u borbi protiv klimatskih promena.

Prema njegovim rečima, Srbija trossi 10 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, kao i da je potencijal obnovljivih izvora energije ukupnno 5,6 miliona tona ekvivalentne nafte, od čega se 60 odsto odnosi na biomasu iz poljoprivrede i šumarske industrije.

Ministar je podsetio da je u Srbji ugalj apsolutno domanantan energent, pošto dobijamo 65 do 70 odsto energije iz uglja. Kako kaže, Srbija ima pravo da koristi ugalj kao svoj najvažniji resurs, ali na odgovoran način i u skladu sa najvišim ekološkim standardima.

Antić je rekao da su ciljevi EU vrlo ambiciozni kada je reč o smanjivanju emisija sa efektom staklene bašte i da predviđaju smanjenje za 80 do 95 odsto do 2050. u odnosu na 1990. godinu. EU planira i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije do 2050. godine na 75 odsto, odnosno 97 odsto kada je reč o struji.

Antić: Mini hidroelektrane ne ugrožavaju veštačke akumulacije

Izgradnja mini hidroelektrana ne ugrožava jezera kao što su Vlasinsko, Perućac i Uvac, pošto su to veštačke akumulacije koje je napravio EPS zbog energetskog sistema, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Ministar je, na otvaranju naučnog skupa "Energetika i klimatske promene" u SANU, podsetio da postoje kritike u javnosti da EPS loše utiče na životnu sredinu tako što minihidroelektrane ugrožavaju prirodna bogatstva Srbije.

Potpuno se zaboravilo da ta jezera nisu prirodna bogatstva već veštačke akumulacije koje je izgradio EPS za potrebe funkcionisanja energetskog sistema", naglasio je Antić.

Proizvodnju “zelene energije” ove godine prate mnogi problemi i protesti oko izgradnje malih hidroelektrana na Staroj planini, zbog sumnje da će one uništiti prirodu. On je kazao da je izgradnja MHE uređena zakonima o vodama, o zaštiti životne sredine, o zaštiti prirode, o proceni uticaja na životnu sredinu, o nacionalnim parkovima, o planiranju i izgradnji koji određuje opšta pravila, ne samo za izgradnju objekata, nego i planska dokumenta iz oblasti prostornog planiranja i tek na kraju - Zakonom o energetici.

Mi smo samo onaj ko na kraju plati tu “feed in” tarifu za objekte koji se nalaze u prostornom planu i ispune sve uslove. Ministarstvo rudarstva i energetike ne određuje uslove pod kojima se neka elektrana može graditi u drugoj ili trećoj zoni zaštite, pošto je u prvoj zabranjeno", istakao je Antić.

On je naglasio da je pred Ministarstvom rudarstva i energetike ozbiljan posao da, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, ukoliko je potrebno, menja te nivoe zaštite, kao i da se to uradi kroz zakonski okvir.



Izvor: Ministartstvo rudarstva i energetike