Stručno udruženje za distribuciju prirodnog gasa

+381 (0) 21 480 20 93

+381 (0) 63 565 807

office@sudpg.rs

O prirodnom gasu

Prirodni gasZemni ili prirodni gas je prirodno gasovito fosilno gorivo, bez boje, mirisa, koji je providan u svojoj čistoj formi, izuzetno zapaljiv i pri tome daje veliku količinu energije. Javlja se samostalno (suvi zemni gas), ili zajedno sa naftom, obično u gasnoj kapi iznad nafte (vlažni zemni gas).

Zahvaljujući tome što mu je glavni sastojak metan, u poređenju sa ostalim fosilnim gorivima ima najmanji koeficijent emisije CO2 po jedinici oslobođene energije. Zato se smatra da je zemni gas ekološko gorivo.

Sagorevanje prirodnog gasa je čisto i u atmosferu emituje niske količine potencijalno štetnih nusprodukata po okolinu. Podzemna nalazišta prirodnog gasa utvrđena su i do 5 hiljada metara pod pritiskom od 300 bara i više i temperaturama višim od 180°C zavisno od dubine nalazišta. Obično se nalazi kao gasna kapa u naftnim nalazištima iako nije retko pronaći ga i bez prisustva nafte.

Prirodni gas je zapaljiva mešavina ugljovodoničnih gasova. Sastav prirodnog gasa je većinom metan ali sadrži i druge gasove: etan, propan, butan i pentan. U svojoj najčistijoj formi, kakav je prirodni gas, on je skoro čist metan.Predstavlja izuzetno vrednu energetsku i hemijsku sirovinu koja poseduje značajne tehnološko-ekonomske i ekološke prednosti u odnosu na ostala goriva. To je gotovo idealno gorivo koje se lako meša sa vazduhom, ima izuzetnu brzinu sagorevanja bez dima, čađi i čvrstih ostataka i prema tome ne zagađuje okolinu.

Savremeni principi poslovanja nameću visoko razvijenu ekološku svest. Analize uticaja na životnu sredinu imaju za cilj preventivno delovanje da se utiče na svest u nadi da će se smanjiti broj ekoloških akcidenata koji su uobičajeni. Danas se prirodni gas višestruko koristi kako u industriji tako i za komercijalnu upotrebu, široku potrošnju, za proizvodnju električne energije, kao sirovina u proizvodnji i za pogon motornih vozila.

Specifičnosti prirodnog gasa

Domaćinstva, za grejanje prostorija, zagrevanja vode i kuvanje, uglavnom koriste drva, ugalj, lož ulje, električnu energiju, solarnu energiju i gas. Električna energija svakako ima niz poznatih prednosti u odnosu na druge energente. Politikom cena sve više će se destimulisati korišćenje elekrične energije za zagrevanje, pa će se na taj način eliminisati kao energent. Mane i prednosti drva, uglja i lož ulja, najrasprostranjenijih vidova korišćenja energije kod nas, dobro su poznate našim građanima. Solarna energija nema masovnu primenu i uglavnom se koristi za zagrevanje vode.

Aktuelni tokovi na svetskom tržištu energenata ukazuju na rastuću ulogu i značaj prirodnog gasa. Procene rezervi prirodnog gasa ukazuju na količine dovoljne za narednih 100 godina. Usklađeni razvoj tri “E” (energija, ekonomija, ekologija) prirodnom gasu daje prednost u odnosu na druga konvencijalna goriva. Zbog toga se gas smatra energentom u ekspanziji, odnosno energentom XXI veka.

Strategija dugoročnog razvoja energetike Srbije u periodu do 2020. godine, sa vizijom do 2050. godine, ističe gas kao energetski izvor 21.veka i ekološki najprihvatljivije konvencionalno gorivo.

Našim standardima su utvrđeni visoki zahtevi koje treba da ispune gasovita goriva za korišćenje u domaćinstvu. Postoje četiri grupe gasovitih goriva. Po klasifikaciji gasovitih goriva, u drugu grupu spadaju zemni gasovi iz prirodnih nalazišta, bogati metanom. U Srbiji se koristiti prirodni gas druge grupe iz Rusije (Sibira) i iz Banata. Prirodni gas se uvozi preko Mađarske, (ulaz kod Horgoša), a u toku je izgradnja priključka iz Bugarske.

Prirodni gas uz ugalj i ostala čvrsta goriva, jedini je primarni oblik energije koji se, uz elementarnu pripremu, može neposredno upotrebljavati. Svi ostali oblici energije (sirova nafta, vodena snaga, nuklearno gorivo I sl.) moraju se transformisati u pogodnije oblike (derivate nafte, električna energija, vodena para ili vrela voda).To zahteva gradnju postrojenja za energetske transformacije, uz određene gubitke i velike investicije. Zbog toga je opravdano nastojanje da se što više prirodnog gasa neposredno upotrebljava.

Neposrednom upotrebom prirodnog gasa može se u domaćinstvima zadovoljiti od 80-85% energetskih potreba (grejanje prostorija, kuvanje, priprema tople vode). Upotrebom gasa u pojedinačnim ložištima za grejanje, postiže se veća efikasnost nego upotrebom vrele vode iz toplana i kotlarnica. U poređenju sa centralnim toplovodnim sistemima, razvođenje prirodnog gasa distributivnom mrežom ima i drugih prednosti manje investicije, jer nije potrebna izgradnja toplana i kotlarnica; gasna mreža je jeftinija od vrelovodne, koja mora biti toplotno izolovana i mora imati toplotni vod. Upotreba prirodnog gasa, uz ostalo, ima i prednost što se njime minimalno zagađuje okolina. Prirodni gas ne sadrži zagađivače, pa se njegovim sagorevanjem dobija samo ugljen-dioksid i vodena para.

Praktične prednosti gasa su:

  • priključenjem na cevnu mrežu za razvod gasa iza kućne merno-regulacione stanice prestaju brige o transportu i skladištenju kao kod uglja i drva,
  • utrošeni gas plaća se mesečno, nakon potrošnje,
  • stepen iskorišćenja je visok (nema gubitaka na početno grejanje ploče za kuvanje i slično),
  • nema problema oko paljenja i održavanja vatre, nema pepela i šljake, nečistoće oko ložišta,
  • kotlarnica na gas se može postaviti na tavanu, čime se štedi prostor u podrumu,
  • kombinovani kotlovi-bojleri se mogu postaviti u kupatilo za etažno grejanje i zagrevanje vode u stanu,
  • postojeća ložišta za druge vrste goriva se mogu koristiti za gas promenom gorionika kod kotlova za etažno (centralno) grejanje, montažom plamenika u kaljevu peć kao i montažom gorionika u odgovarajuće peći za čvrsta goriva,
  • prirpdni gas je univerzalni nosilac energije koji omogućuje modernizaciju i povećanje ekonomičnosti mnogih industrijskih, tehnoloških procesa i postrojenja uz manje zagađenje životne sredine,
  • prirodni gas se može koristiti kao sirovina u hemijskoj industriji za proizvodnju vodonika, metana, amonijaka, čađi…Otvaraju se nove perspektive razvoja u našoj sredini,
  • moguća je potpuna automatizacija procesa sagorevanja prirodnog gasa za postrojenje sa širokim opsegom opterećenja I visokim stepenom korisnosti,
  • upotrebom gasa stvaraju se mogućnosti I otvaraju se nove perspective razvoja industrije i preduzetništva.
Najozbiljniji nedostatak prirodnog gasa, svakako je opasnost od eksplozije. Od samog početka eksploatacije to je predstavljalo najveći problem, pa je u stogodišnjem razvoju distribucije i upotrebe gasa težište bilo na merama bezbednosti. Danas su tehničke karakteristike gasnih instalacija, postrojenja i trošila takve da je nivo opasnosti, u poređenju sa ostalim izvorima energije, sveden na minimum.